У Србији постоји планина са 16 језера, 40 водопада и 17 манастира, а прети јој ШЕСТ КАТАСТРОФА
Get link
Facebook
Twitter
Pinterest
Email
Other Apps
Пећина Бели мајдан, Лединачко језеро, ливада Кишелез, језеро Мохарач, Иришки венац, небројени виногради, излетишта, густе шуме, само су део природних лепота Фрушке горе. Она је и дом великог броја културних споменика, на њој је настало 35 православних манастира, већином од 15. до 18. века, од којих је сачувано 17. Међутим, уместо да брижљиво чувамо и пазимо на такво благо, ми смо га затрпали смећем, уништавамо шуму сечом и паљевинама без мере, на њој смо оставили напуштене објекте као куће духова…
Љубитељи природе, еколози и планинари упозоравају да Фрушку гору због свега тога нећемо успети да сачувамо од уништења. Ситуација је, кажу, таква да ако се ускоро не донесе јасна стратегија како зауставити лоше појаве у најстаријем националном парку, богата природна и историјска ризница постојаће само на папиру.
Планинар Душан Томић каже да је обишао многе националне паркове у Европи, али да Фрушка гора то једноставно више није.
– Прича да је масовна сеча дрвећа планска једноставно не стоји. Сече се све живо, моторке, камиони и трактори раде без престанка, још мало ћемо моћи да видимо Врдник из Новог Сада. Тамо где су била стабла, сада је шипражје. Стављају туцаник на планинарске стазе. Немарни су и сами посетиоци, има оних који остављају све иза себе. У околинама викенд насеља и села стално се пали стрњика, људи су опседнути тиме, горе и рубни делови шума. Као да смо се сви договорили да уништимо Фрушку гору – рекао је Томић.
У Националном парку Фрушка гора кажу да је ситуација веома комплексна. Наводе да често исти људи буду кажњавани због бацања смећа или бесправне сече, одслуже своје мизерне казне и наставе са непочинствима. Како наводе, постоје они који се дивљом сечом баве како би преживели, а постоје и они који долазе из даљих делова Србије само да би се бавили криволовом, шумокрађом и подигли дивљи објекат. Чувари су због новог закона остали без оружја па их лопови нападају секирама и моторним тестерама. Заштићено подручје Фрушке горе простире се на око 26.000 хектара, то јест на дужини нешто већој од 80 километара и просечној ширини од око петнаест километара.
Како сазнајемо у покрајинској власти, један од предлога који би могао да се разматра како би Фрушка гора била сачувана јесте и могућност да се они који уништавају околину кажњавају за нарушавање природног добра, а не само за бацање смећа или нелегалну сечу шуме. Иако је тако нешто предвиђено Законом о заштити природе, а казне су чак и до три милиона динара за правна лица, у пракси се то до сада ретко примењивало, кажу еколози. Колико је Фрушка гора као национални парк угрожена говори и шест примера уништавања које „Блиц“ доноси.
1. Сеча дрвећа
Готово да нема стазе која није закрчена деблима. „Голе сече“ има на локалитетима Змајевац – Врдник, код хангара на Парагову, ресторана „Арена“, према ТВ торњу, Лединачком језеру…
Из Националног парка кажу да они секу плански, али је проблем у незаконитој сечи дрвећа.
2. Смеће
Смеће једноставно не може да се не примети готово на сваком месту, а баца га ко где стигне.
– Грађани мисле да комуналне службе из парка редовно односе ђубре, а то није истина, него тек у нужди. На излетиштима ће вас дочекати гомила смећа – причају планинари, који га и сами често чисте, али узалуд.
3. Куће духова
Фрушка гора постала је гробље за хотеле, одмаралишта и болнице, некада познате, а данас праве куће духова.
Хотели „Осовље“, „Лежимир“ и бивше одмаралиште „Пошта“ само су неки од двадесетак напуштених и руинираних објеката у које данас свако може да уђе. Ради се о власништву одавно пропалих фирми, а углавном се налазе на најлепшим местима и видиковцима.
4. Пожари
На ободима НП, изнад насеља, мештани и викендаши често пале стрњику, а пожари се шире и на ободе шума. У НП сматрају да то једино адекватне казне могу да реше. Ватрогасци су тако у понедељак гасили шуму код Лежимира, а пожар је изазвао човек који је палио баштенски отпад.
5. Депоније
Легална депонија Танцош – Беочин налази се на тек 900 метара од НП и простире се на 35.000 квадрата.
С друге стране, свако фрушкогорско село има најмање једну дивљу депонију у својој близини. Иако их комуналци повремено уклањају, не могу да уклоне последице које је отпад оставио у земљишту, води и ваздуху. На дивље депоније бацају се чак и лешеви животиња.
6. Уништени путеви
Многи путеви на Фрушкој гори нису поправљани деценијама. Такав је и један од најпрометнијих, Партизански пут, дуг 70 километара. У надлежности је шест општина, које не могу да се договоре о обнови.
Na samo stotinak kilometara od Beograda migranti se nastanjuju u neformalnim kampovima unutar Šida , dok se istovremeno lokalno stanovništvo pod pritiskom iseljava u EU, nadajući se boljem životu. Nakon zatvaranja zvaničnog migrantskog centra u neposrednoj blizini granice sa Hrvatskom, niklo je nekoliko neformalnih kampova sa migrantima od kojih je najveći pored same železničke stanice. Šiđani su mu vrlo brzo nadenuli ime „džungla“, po uzoru na privremeni kamp u francuskom Kaleu, domu hiljada migranata koji su želeli da pređu engleski kanal. Više od 100 ljudi zaglavljeno je u „džungli“, otkad je granica zatvorena u jesen 2016. godine. Ljudi pronalaze sklonište na prugama i napuštenoj fabrici u blizini. Poslednjih nekoliko nedelja, mnogi su se promenili rutu ka EU preko Bosne i Hercegovine. – Taj put je jednostavniji jer je granica sa Bosnom duža, a na hrvatskoj sada patroliraju dronovi – kaže Jamal iz Avganistana, dok zvaničnici pokušavaju da ih odvrate od te namere, navo
Na samo stotinak kilometara od Beograda migranti se nastanjuju u neformalnim kampovima unutar Šida, dok se istovremeno lokalno stanovništvo pod pritiskom iseljava u EU, nadajući se boljem životu. Nakon zatvaranja zvaničnog migrantskog centra u neposrednoj blizini granice sa Hrvatskom, niklo je nekoliko neformalnih kampova sa migrantima od kojih je najveći pored same železničke stanice. Šiđani su mu vrlo brzo nadenuli ime “džungla”, po uzoru na privremeni kamp u francuskom Kaleu, domu hiljada migranata koji su želeli da pređu engleski kanal. Više od 100 ljudi zaglavljeno je u “džungli”, otkad je granica zatvorena u jesen 2016. godine. Ljudi pronalaze sklonište na prugama i napuštenoj fabrici u blizini. Poslednjih nekoliko nedelja, mnogi su se promenili rutu ka EU preko Bosne i Hercegovine. – Taj put je jednostavniji jer je granica sa Bosnom duža, a na hrvatskoj sada patroliraju dronovi – kaže Jamal iz Avganistana, dok zvaničnici pokušavaju da ih odvrate od te namere, navodeći da u
Sigurnosni savjet Rusije pripremio je izvještaj koji se čuva u Kremlju, a prema kojem Vladimir Putin inzistira na “zaštiti svog naroda od GMO i zapadnih farmaceutskih proizvoda.” Izvještaj navodi da Putin smatra kako je slijedeća faza evolucije čovječanstva trenutno u”ozbiljnom riziku” i da zapadne i globalne sile “namjerno usporavaju proces napretka zbog svojih osobnih koristi”, pišu tamošnji mediji. “Mi kao vrsta imamo mogućnost nastaviti razvijati naša tijela i mozak zdravom uzlaznom putanjom, ili možemo pratiti zapadni primjer posljednjih desetljeća i namjerno otrovati našu populaciju genetski izmijenjenom hranom, farmaceutskim proizvodima, cjepivima i brzom hranom koje trebaju biti klasificirane kao opasne, zarazne droge.” “Moramo se boriti protiv ovoga. Fizički i intelektualno onesposobljena populacija nije u našem interesu“ , navodi se u izvještaju. Opisujući prosječnu zapadnu državu kao “intenzivno cijepljenog, autističnog, debelog čovjeka, srozanog ispred ekrana, koji se
Comments
Post a Comment